HHB: Za početak htio bih te zamoliti da se predstaviš. Kažes nam nešto o sebi i kako je došlo do imena Marcelo?
- Marko Šelic alias Marčelo de Facto, ovaj prvi je prozni pisac, a ovaj drugi MC :). Kreativnim pisanjem bavim se negde još od ‘97. a tada sam napisao i svoju prvu rep-strofu. Sad mi je jako zanimljivo da pratim kako se razvija jedno, a kako drugo. Imam dva studijska albuma, “De facto” i “Puzzle shock!”, oko sebe sam okupio ekipu zvanu Filter crew koju sačinjavaju Ministar Lingvista, Flip-Flop i DJ Raid, te moj tonski snimatelj, mixer, producer, pevač i cimer, Dr Dra. Trenutno pripremam zbirku svojih kratkih priča, koja ce na kraju možda ispasti i roman, te jedno izdanje skupa sa ekipom. Studiram srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde inače živim i radim (u BGu, ne na faxu:)), a rođen sam u Paraćinu... eto, to mu dođe to, manje-više… ah, da, nadimak. Marčelo je od Marko.
HHB: U Hrvatskoj se dosta slušaju tvoje pjesme i mnogo ljudi te smatra najboljim liričarem na ovim prostorima. Kako si i kada prvi put došao u kontakt s hip-hopom? Jesi li išao dublje u još koju granu hip-hopa osim mc-inga? Kada si počeo rapat?
- Kao sto rekoh, sve je to počelo pre nekih desetak godina. U to sam vreme voleo da crtam, ali crtao sam stripove pa nikada nisam postao ‘rajter, iako sam malo crtao i grafite. Prvi album koji sam zavoelo bio je Snoopov “Doggystyle”, tako je sve krenulo. Nakon par neveštih tekstova na engleskom koje sam pokušao sastaviti kao klinac, pišem samo na maternjem jeziku jer mi jedino tako to stvarno ima smisla. U krajnjoj liniji, stručnost za jezik i njegova afirmacija moja su buduća struka, pa prema tome…:)
HHB: Jel možeš izdvojit nešto što te posebno inspirira za pisanje pjesama ili inspiraciju nalaziš svugdje?
- Ma to može biti apsolutno svašta. Čak mi se sve češće dešava da ono sto me pokrenulo nema veze sa onim što posle sednem i napravim. Tako mi je puno bolje, jer sam se na prvom albumu bavio samo pukim preslikavanjem svog života u pesme. Ljudima se dopalo, meni puno znači, ali danas mi to nije nešto sto ima umetničku nit u sebi. To su priče iz života koje sam ti mogao ispričati i uz pivo. Ali da sam ti pričao o “Svetom besu” uz piće, pomislio bi da sam manijak:) To su stvari na kojima moraš puno da radiš, nakon trenutka kad ti prvi put sine ideja, i samim tim su mnogo zahtevnije i izazovnije.
HHB: Tvoj prvi album "De facto" većina uvrštava u rap klasike. Kako to da si nakon njega odlučio izaći iz Bassivity music-a i potpisao za Multimedia records? Beef ne postoji?
- Ma beef je stvar za klince i one koji od toga mogu da naprave pare, što nije slučaj na Balkanu.
Dok nam je išlo-išlo je, kad nije – nije i to je sve. Ja sam mahom imao problem sa upravom Bassivity-a, a ne sa izvođačima, ali, uostalom, to je normalna pojava tamo gde se nešto radi. Ne mislimo svi isto i onda se suradnje završe. Bude malo hevi, ali to ti je tako iza svakih kulisa. Sa Multimediom sam potpuno zadovoljan, eto sad je album izašao i kod vas, također i u Sloveniji… sve je to zasluga ogromne volje, truda i dobre organizovanosti. Na toj liniji sam se savršeno našao sa ovom izdavačkom kućom.
HHB: Kako bi opisao vašu hip-hop scenu? Ima li ljudi na sceni koje baš ne podnosiš i tko su ljudi s vaše scene koje dosta cijeniš? Stvar filter je diss na nekog, a premalo znam o vašoj sceni da bi skužio…Struka? Vip?
- Uopšte nije nužno biti deo bilo koje scene da bi postojali ljudi koje ne podnosiš, svi ih imamo. Ali to za mene nikako nisu VIP ili Struka. “Filter” je stav ekipe i mene o muzici, govorimo o tome koja je strana priče ona koju mi zastupamo, i kako bismo mi voleli da scena izgleda. Tačno je da je to najčešće suprotno onome kako to Struka ili VIP vide, ali ja to ne shvatam kao diss. Kakva bi scena bila da svi misle samo kao ja, ili samo kao oni, ili kao neko treći? Eto Struka je posle snimio pesmu “Dal’ je to gengsta?” – gde govori svoju stranu. Ali niko nikoga tu ne vredja privatno, niko od nas ne laje o onome drugom. Mi naprosto različito vidimo stvari u muzici i to je sve. Svako ima svoju publiku pa nismo u problemu, problemi idu od onih što su neostvareni. Nije baš da se druzimo, ali uvek rado popijemo i popričamo kad se vidimo. Rexxxona i ja smo dosta drugačiji ljudi, znali smo u životu i da se posvadjamo ali na kraju smo uvek bili oke i, uostalom, napravili smo odličnu saradnju na mom prvom albumu, te bitove i danas obožavam. Na našoj sceni problem su sitne podguzne muve koje prozivaju ljude poimenično i uključujući privatni zivot, najčešće ljigavo i posve izvrnuto od istine, to je meni jako nisko i bedno. I što je najvažnije, tako se nikada nisu medjusobno pljuvali oni koji su uspeli u ovome. Tako se gadjaju šlajmom samo pačenici koji nemaju šta drugo da kažu. Da imaju bilo koju pametnu temu, zar bi pravili čitave pesme gde nekoga sa scene ozbiljno hejtuju?? Ali stvari su proste: pogledaš tiraže i sve ti je jasno. Oluje uvek idu odozdo, ali olujnici ostaju dole na listi. I tako, kao da se ništa nije ni desilo. Meni je drago da ljudima predstavim moju ekipu, Ministra Lingvistu, Flip-Flopa i Raid-a, jer verujem da su momci fenomenalni. Favoriti medju poetama su mi X3M i Suid, Skabo mi je jebeno najoriginalniji, a privatno sam najbliskiji sa Bad Copy. Oni su susta genijalnost i drugarčine na kub. Istakao bih i drugara Kajbla Spirita, o njemu će se tek čuti i pričati, i Kranga, za kojeg neki misle da je preveliki nacionalista, ali u njegovim pesmama ima puno toga više.
HHB: Kada idemo usporedit "De facto" i "Puzzle shock" lako dolazimo do zaključka da se tvoj stil malo promijenio. Kako to da si se odlučio za taj "novi zvuk" i kako je publika to dočekala?
- Kako koja, naravno. Za nekoga ko nije pročitao ni školsku čitanku, ovaj album, u svojim najboljim momentima, ne vredi ama bas ništa. Ima ih takvih, koji misle da hop služi samo za jadanje o ličnom životu i za lečenje klinackih frustracija. No raduje me cinjenica da je daleko vise onih drugih koji shvataju dokle hiphop moze otici jer, zapravo, on ne mora imati granice. Bar ne stroge. Moja jedina granica je kvalitet, dok god on postoji ostalo me ne brine:)
HHB: Surađivao si s hrvatskim mc-ima na oba albuma. Npr. Elemental. Kako si došao u kontakt s njima i kako je uopće došlo do suradnje?
- Uglavnom preko neta, cari modernog doba:) Ali to su danas veoma cvrsta prijateljstva I ogromno uzajamno postovanje i poverenje. Eto, Remi mi je jedini saradnik koji se pojavljuje na oba albuma, pored Oneya-e. Uvek volim da saradjujem sa nekim s kime ranije nisam, no kad dodje do teme zenskih emsijeva… neka mi cure ne zamere, ja tu uvek vidim Remi, pa Remi:)
Mislim da je elemental sjajan sastav I da njihov zvuk nudi osvezenje, veoma veoma potrebno u moru ‘yo-yo-yo’ prica i pricica.
HHB: Jesi li razmišljao o tome da napraviš neki koncert u Hrvatskoj? Uvjeren sam da bi se tražila karta više!
- E da, biće toga, pocev od maja ove godine! U priči su Zagreb i Osijek, za sada, videćemo…
HHB: Eto i pitanje nevezano za posao…Ovaj crveni privjesak koji uvijek nosiš... što je to? To je neki lucky charm ili?
- Zapravo samo simbol. LMS. Lutanje, Mastanje, Sanjanje. To mi je simbol fantazije, koja mi je najdraza ljudska sposobnost. Naravno, ukoliko je neko koristi da izmisli dobre price, slike ili bilo koja vredna umetnicka dela, a ne da laze okolo… ima ih i takvih, a ne mozes reci da to nije svojevrsno fantaziranje. Ali nije umetnicko, nego govnarsko.
HHB: Marcelo hvala ti što si pristao na intervju! Za kraj poruči nešto svojim obožavateljima u Hrvatskoj.
- Pa eto, vidimo se uskoro na koncertima! Hvala svima koji podrzavaju moju muziku… stay tuned :)
- Marko Šelic alias Marčelo de Facto, ovaj prvi je prozni pisac, a ovaj drugi MC :). Kreativnim pisanjem bavim se negde još od ‘97. a tada sam napisao i svoju prvu rep-strofu. Sad mi je jako zanimljivo da pratim kako se razvija jedno, a kako drugo. Imam dva studijska albuma, “De facto” i “Puzzle shock!”, oko sebe sam okupio ekipu zvanu Filter crew koju sačinjavaju Ministar Lingvista, Flip-Flop i DJ Raid, te moj tonski snimatelj, mixer, producer, pevač i cimer, Dr Dra. Trenutno pripremam zbirku svojih kratkih priča, koja ce na kraju možda ispasti i roman, te jedno izdanje skupa sa ekipom. Studiram srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde inače živim i radim (u BGu, ne na faxu:)), a rođen sam u Paraćinu... eto, to mu dođe to, manje-više… ah, da, nadimak. Marčelo je od Marko.
HHB: U Hrvatskoj se dosta slušaju tvoje pjesme i mnogo ljudi te smatra najboljim liričarem na ovim prostorima. Kako si i kada prvi put došao u kontakt s hip-hopom? Jesi li išao dublje u još koju granu hip-hopa osim mc-inga? Kada si počeo rapat?
- Kao sto rekoh, sve je to počelo pre nekih desetak godina. U to sam vreme voleo da crtam, ali crtao sam stripove pa nikada nisam postao ‘rajter, iako sam malo crtao i grafite. Prvi album koji sam zavoelo bio je Snoopov “Doggystyle”, tako je sve krenulo. Nakon par neveštih tekstova na engleskom koje sam pokušao sastaviti kao klinac, pišem samo na maternjem jeziku jer mi jedino tako to stvarno ima smisla. U krajnjoj liniji, stručnost za jezik i njegova afirmacija moja su buduća struka, pa prema tome…:)
HHB: Jel možeš izdvojit nešto što te posebno inspirira za pisanje pjesama ili inspiraciju nalaziš svugdje? - Ma to može biti apsolutno svašta. Čak mi se sve češće dešava da ono sto me pokrenulo nema veze sa onim što posle sednem i napravim. Tako mi je puno bolje, jer sam se na prvom albumu bavio samo pukim preslikavanjem svog života u pesme. Ljudima se dopalo, meni puno znači, ali danas mi to nije nešto sto ima umetničku nit u sebi. To su priče iz života koje sam ti mogao ispričati i uz pivo. Ali da sam ti pričao o “Svetom besu” uz piće, pomislio bi da sam manijak:) To su stvari na kojima moraš puno da radiš, nakon trenutka kad ti prvi put sine ideja, i samim tim su mnogo zahtevnije i izazovnije.
HHB: Tvoj prvi album "De facto" većina uvrštava u rap klasike. Kako to da si nakon njega odlučio izaći iz Bassivity music-a i potpisao za Multimedia records? Beef ne postoji?
- Ma beef je stvar za klince i one koji od toga mogu da naprave pare, što nije slučaj na Balkanu.
Dok nam je išlo-išlo je, kad nije – nije i to je sve. Ja sam mahom imao problem sa upravom Bassivity-a, a ne sa izvođačima, ali, uostalom, to je normalna pojava tamo gde se nešto radi. Ne mislimo svi isto i onda se suradnje završe. Bude malo hevi, ali to ti je tako iza svakih kulisa. Sa Multimediom sam potpuno zadovoljan, eto sad je album izašao i kod vas, također i u Sloveniji… sve je to zasluga ogromne volje, truda i dobre organizovanosti. Na toj liniji sam se savršeno našao sa ovom izdavačkom kućom.
HHB: Kako bi opisao vašu hip-hop scenu? Ima li ljudi na sceni koje baš ne podnosiš i tko su ljudi s vaše scene koje dosta cijeniš? Stvar filter je diss na nekog, a premalo znam o vašoj sceni da bi skužio…Struka? Vip?
- Uopšte nije nužno biti deo bilo koje scene da bi postojali ljudi koje ne podnosiš, svi ih imamo. Ali to za mene nikako nisu VIP ili Struka. “Filter” je stav ekipe i mene o muzici, govorimo o tome koja je strana priče ona koju mi zastupamo, i kako bismo mi voleli da scena izgleda. Tačno je da je to najčešće suprotno onome kako to Struka ili VIP vide, ali ja to ne shvatam kao diss. Kakva bi scena bila da svi misle samo kao ja, ili samo kao oni, ili kao neko treći? Eto Struka je posle snimio pesmu “Dal’ je to gengsta?” – gde govori svoju stranu. Ali niko nikoga tu ne vredja privatno, niko od nas ne laje o onome drugom. Mi naprosto različito vidimo stvari u muzici i to je sve. Svako ima svoju publiku pa nismo u problemu, problemi idu od onih što su neostvareni. Nije baš da se druzimo, ali uvek rado popijemo i popričamo kad se vidimo. Rexxxona i ja smo dosta drugačiji ljudi, znali smo u životu i da se posvadjamo ali na kraju smo uvek bili oke i, uostalom, napravili smo odličnu saradnju na mom prvom albumu, te bitove i danas obožavam. Na našoj sceni problem su sitne podguzne muve koje prozivaju ljude poimenično i uključujući privatni zivot, najčešće ljigavo i posve izvrnuto od istine, to je meni jako nisko i bedno. I što je najvažnije, tako se nikada nisu medjusobno pljuvali oni koji su uspeli u ovome. Tako se gadjaju šlajmom samo pačenici koji nemaju šta drugo da kažu. Da imaju bilo koju pametnu temu, zar bi pravili čitave pesme gde nekoga sa scene ozbiljno hejtuju?? Ali stvari su proste: pogledaš tiraže i sve ti je jasno. Oluje uvek idu odozdo, ali olujnici ostaju dole na listi. I tako, kao da se ništa nije ni desilo. Meni je drago da ljudima predstavim moju ekipu, Ministra Lingvistu, Flip-Flopa i Raid-a, jer verujem da su momci fenomenalni. Favoriti medju poetama su mi X3M i Suid, Skabo mi je jebeno najoriginalniji, a privatno sam najbliskiji sa Bad Copy. Oni su susta genijalnost i drugarčine na kub. Istakao bih i drugara Kajbla Spirita, o njemu će se tek čuti i pričati, i Kranga, za kojeg neki misle da je preveliki nacionalista, ali u njegovim pesmama ima puno toga više.
HHB: Kada idemo usporedit "De facto" i "Puzzle shock" lako dolazimo do zaključka da se tvoj stil malo promijenio. Kako to da si se odlučio za taj "novi zvuk" i kako je publika to dočekala?
- Kako koja, naravno. Za nekoga ko nije pročitao ni školsku čitanku, ovaj album, u svojim najboljim momentima, ne vredi ama bas ništa. Ima ih takvih, koji misle da hop služi samo za jadanje o ličnom životu i za lečenje klinackih frustracija. No raduje me cinjenica da je daleko vise onih drugih koji shvataju dokle hiphop moze otici jer, zapravo, on ne mora imati granice. Bar ne stroge. Moja jedina granica je kvalitet, dok god on postoji ostalo me ne brine:)
HHB: Surađivao si s hrvatskim mc-ima na oba albuma. Npr. Elemental. Kako si došao u kontakt s njima i kako je uopće došlo do suradnje?
- Uglavnom preko neta, cari modernog doba:) Ali to su danas veoma cvrsta prijateljstva I ogromno uzajamno postovanje i poverenje. Eto, Remi mi je jedini saradnik koji se pojavljuje na oba albuma, pored Oneya-e. Uvek volim da saradjujem sa nekim s kime ranije nisam, no kad dodje do teme zenskih emsijeva… neka mi cure ne zamere, ja tu uvek vidim Remi, pa Remi:)
Mislim da je elemental sjajan sastav I da njihov zvuk nudi osvezenje, veoma veoma potrebno u moru ‘yo-yo-yo’ prica i pricica.
HHB: Jesi li razmišljao o tome da napraviš neki koncert u Hrvatskoj? Uvjeren sam da bi se tražila karta više!
- E da, biće toga, pocev od maja ove godine! U priči su Zagreb i Osijek, za sada, videćemo…
HHB: Eto i pitanje nevezano za posao…Ovaj crveni privjesak koji uvijek nosiš... što je to? To je neki lucky charm ili?
- Zapravo samo simbol. LMS. Lutanje, Mastanje, Sanjanje. To mi je simbol fantazije, koja mi je najdraza ljudska sposobnost. Naravno, ukoliko je neko koristi da izmisli dobre price, slike ili bilo koja vredna umetnicka dela, a ne da laze okolo… ima ih i takvih, a ne mozes reci da to nije svojevrsno fantaziranje. Ali nije umetnicko, nego govnarsko.
HHB: Marcelo hvala ti što si pristao na intervju! Za kraj poruči nešto svojim obožavateljima u Hrvatskoj.
- Pa eto, vidimo se uskoro na koncertima! Hvala svima koji podrzavaju moju muziku… stay tuned :)
Intervjuirao: Buddha aka Živko
